Glava me opet kida. Budilnik je krvnički zvonio i tvrdio da je ponovo 7 ujutro i da ponovo moram na jebeno glup posao. Oblačim odelo čiji sam smrad od duvana koji traje već 5 godina sinoć obogatio i smradom od džibre koju smo cepali sinoć kod Glavatog. Mali Marko me polivao kad je provalio da sam zaspao u sred njegove već prežvakane priče o ženi koja ga je ostavila zbog matorog advokata sa Bežanije. Odvela mu je i decu, kaže. I onda počinje da plače. Naravno da sam zaspao, kad mi žvaće to od januara, barem jednom nedeljno. Para za novo odelo, naravno nemam…Da se ne lažemo, nemam ni za hemijsko…Kad bolje pogledam nemam ni za burek.